U Šumskom gazdinstvu „Gradiška“ gdje je zbog gubitka od 1.030.000 KM bivši direktor Veselko Lazić podnio ostavku, a za vršioca dužnosti imenovan Milan Sredojević, uvjereni su da mogu da poprave negativan poslovni saldo.

Optimizam temelje na odgovornijem sortiranju posječenog drveta u korist kvalitetnih trupaca, racionalnijoj potrošnji i većem stepenu iskorišćenosti radnog vremena. Umjesto sezonaca, većina od 266 zaposlenih će pošumljavati goleti i uzgajati šume.

Program oporavka gazdinstva temelji se na domaćinskom poslovanju. Uvjeren sam da radnici ovo preduzeće doživljavaju kao vlastitu kuću, kojoj moraju da doprinose, a ne da je potkradaju – kaže Milan Sredojević, vršilac dužnosti direktora ŠG „Gradiška“.

On tvrdi da je potpuno samostalan u odlučivanju, a u skladu sa ovlašćenjima JP „Šume RS“. Njegov prethodnik Veselko Lazić je na godišnjem odmoru.

Najveću prepreku u namjeri da se popravi negativan poslovni saldo čine preveliki državni nameti u korist Agencije za šume RS i lokalnih zajednica. Ove godine po tom osnovu gradiški šumari moraće da izdvoje 1.750.000 KM. Zato se zalažu za izmjenu zakonskih rješenja da bi se rasteretila šumska gazdinstva.

Posebno je teško u šumskim upravama Srbac i Prnjavor, koje čine organizacionu cjelinu gradiškog šumskog gazdinstva. Izuzetak je Šumarija u Gornjim Podgradcima, ali njihov poslovni dobitak se topi minusima navedenih šumskih uprava iz susjednih nam opština.

U ovim opštinama vlasti insistiraju na redovnom izmirenju obaveza po osnovu eksploatacije šume na njihovim područjima. Zbog toga su u Prnjavoru prijetili tužbom, dok su u Srpcu pronašli kompromis s rukovodstvom JP „Šume RS“.

Poslovanje opterećuje i prošlogodišnji sporazum sa Agencijom za mirno rješavanje sporova RS, kojim se ŠG „Gradiška“ obavezalo da svakom radniku izmiri nezakonito obustavljenu razliku u iznosu od po jednu platu čiji je prosjek 704 KM.

Konkurs za direktora

Javno preduzeće „Šume RS“ raspisalo je 26. aprila ponovljeni konkurs za direktora ŠG „Gradiška“. Milan Sredojević je jedan od kandidata za to radno mjesto, gdje ga je prethodno za vršioca dužnosti imenovalo JP „Šume RS“. Imena ostalih još nisu poznata, a među njima je nezvanično smo saznali, i više kandidata koji su se prijavili na prethodnom konkursu.

U akciji je učestvovalo preko stotinu ljudi: planinara PD „Klekovača“ i „Ljubijski rudar“ te mladih „Let’s do it Prijedor“ aktivista. Aktivisti su organizovani tako da pokriju sve dijelove Parka, pa čak i najnepristupačnije, u kojim se upotrebljavala čak i alpinisitička oprema. U sklopu ove akcije je prikupljeno preko 10 tona smeća iz svih dijelova Nacionalnog parka.

Među otpadom koji je pronađen, našli su se uobičajni otpaci – flaše, ambalaža, najlon;  međutim, pronađene  su i najbizarnije vrste otpada kao što su stari namještaj i mnoštvo dječijih pelena.

Ovim povodom se apeluje na sve posjetioce parka, naročito na mještane obližnjeg Kozarca u čijoj neposrednoj blizini- na izletištu „Pilana“ koje najčešće posjećuju Kozarčani, a tu je pronađena najveća deponija, da svoj otpad odlažu na adekvatan način, u suprotnom će se morati  uvoditi rigorozne mjere za ovakve prekršaje.

Ova akcija je bila jedna u nizu akcija čišćenja koje će uslijediti u sklopu najvećeg ekološkog projekta na ovim prostorima: „Očistimo zemlju za 1 dan“, sljedeća u nizu je akcije čišćenja vodotoka i obala zakazana za 2. jun.

Poslije smještaja gostiju po kućama članova KUD-a „Kozara“ i lica iz Gornjih Podgradace, koji na ovakav način pomažu radu KUD-a, sa početkom u 21 sat, održaće se koncert pod nazivom „Šumadijsko prelo u Gornjim Podgradcima“. Ovim putem pozivamo građane da dočekaju naše drage goste i dođu naveče da pogledaju cjelovečernji zajednički program.

U subotu poslije obilaska glavnih privrednih subjekata u našem mjestu , goste vodimo da posjete spomen park na Mrakovici, a poslije povratka druženje će mo nastaviti na izletištu Šumskog gazdinstva u Pisariću.

Kulturnom saradnjom, na ovakav način, dokazujemo neraskidivu vezu i povezanost sa ljudima u Republici Srbiji.

Он замјењује оба родитеља, супруга му је недавно умрла. Цијелу породицу прехрањује са малом пензијом од 230.- км  и са нешто мало земље, дулум око куће, коју обрађује.

Кућа је у веома стара, у оронулом је  стању, потребна је готово комплетна рестаурација.
Најпотребније је, како је рекао Јован, да имају купатило како приличи свакој породици са оволиким бројем  дјеце потребно је посебно за женску дјецу. Пуно је влаге и две просторије у којима сви живе језиво изгледају.

У овој посјети Јовану набавили смо извјесно количину намјерница и хране у износу од 211.-км. По нашем повратку у Швицарску  послали смо им два пакета одјеће и обуће. Искрено се надамо да ће им наша помоћ мало олакшати тешку животну ситуцију у којој се налазе.

Даље информације о породици и нашој будућој помоћи, коју планирамо да спроведемо за мјесец дана, објавит ћемо ускоро. Преносимо поздраве и велику захвалност породице Татић.

Немањићи-тићино

Radnici ŠU “Podgradci” imaju pune ruke posla na čišćenju i odvozu smeća. Španjić Slavko, upravnik Šumarije Gornji Podgradci, kaže da se na teritoriji ove šumske uprave ulaže mnogo napore na čišćenju divljih deponija i ovim putem želim da skrenem pažnju i apelujemo na građane da ne odlažu otpad na mjestima koja za to nisu predviđena.

Bez obzira što su izletnicima 1. maja članovi ekološke sekcije OŠ “Mladen Stojanović” na raskrsnici za Tendžeriće dijelili kese za smeće, kako bi mogli otpad da sakupe i odnesu do najbliže korpe ili kontejnera – i to malo truda kod većine izletnika je izostalo. Najveći problem su nekultura i nemar.

Tragovi slavlja ostali su uglavnom iza srednjoškolaca, koji su uz roštiljanje i stotine flaša piva obilježili ovaj praznik.Takođe, raspaljivanje roštilja na mjestima koja za to nisu predviđena i neugašena vatra predstavljali su veliku opasnost, jer su mogli da izazovu požare i da ugroze prirodu i ljudske živote.

Na kraju, treba sami sebe da upitamo šta je sa našim dostojanstvom, našom odgovornošću prema prirodi i budućim generacijama ukoliko nastavimo da se ovako ponašamo.

Prirodne ljepote Kozare, bistre rijeke i potoci, puni pastrmke, klena i krkuše, čist vazduh i potpuni mir, su izazov za mnoge Gradiščane i druge koji na ovaj prostor dolaze na „punjenje baterija“. Ubrzani tempo života, zagađenost vazduha u gradovima, stresni način života, danas jednostavno tjeraju ljude da traže svoju „oazu mira“, baš u Gornjim Podgradcima.

Tako je bilo i ovog prvomajskog dana, gdje je više hiljada ljudi našlo svoje utočište u nekom od podgradačkih izletišta, a među izletnicima je i onih koji su tu nalaze više dana. Glavne izletničke destinacije nalaze se uz magistralni put Gornji Podgradci – Mrakovica, Peti kilometer – Gig i Gornji Podgradci – Bukovica.

Nakon apokaliptičnih prognoza Republičke uprave civilne zaštite Republike Srpske.

Sjećate se savjeta da se za vrijeme potresa treba sakriti ispod stola ili u okvir vrata? PA, zaboravite ga!!! Ovo je nešto što zaista otvara oči i jednog dana može spasiti vaš život ili život nekog drugoga.

Autor ovog članka je iskusan član spasiteljskog tima koji pronalazi preživjele u ruševinama.

Ime mi je Doug Copp i ja sam direktor Američkog internacionalnog tima za spašavanje (ARTI), svjetski poznatog tima.

Informacije iz ovog članka mogu spasiti mnoge živote tokom potresa.

Ušao sam u 875 urušenih zgrada, radio s timovima iz 60 država, osnovao spasilački tim u nekoliko zemalja i član sam mnogih spasilačkih timova u raznim zemljama. Bio sam UN stručnjak za pružanje pomoći dvije godine i radio sam na pomaganju kod svih većih nesreća u svijetu od 1985., osim u slučaju više istovremenih nesreća.

Prva kuća u koju sam ušao nakon potresa je bila škola u Mexico Cityu tokom potresa 1985 godine. Sva dijeca su bila sakrivena ispod stolova i svako je dijete bilo zdrobljeno. Mogli su preživjeti da su legli u prolaz između stolova. To je bilo užasno.

Jednostavno rečeno, kada se zgrada urušava, težina plafona pada na objekte ili namještaj te ih drobi i uništava ali prostor odmah uz te objekte ostaje prazan – NE ispod njih. Taj prostor ja zovem “trokutom života”. Što je objekt veći i čvršći, manje će se sabiti, time će ostati veća slobodna površina pored njega, a time i veća vjerovatnoća da osoba koja se tu sakrila prođe bez ozlijeda. Idući put kad budete u mogućnosti pogledati urušene zgrade na TV-u, prebrojte “trokute” koji su nastali. Ima ih svuda, to je česti oblik koji se vidi kod urušenih zgrada.

SAVJETI ZA SIGURNOST TOKOM ZEMLJOTRESA

1) Skoro svako ko se “zavuče i sakrije ispod” tokom urušavanja zgrade, biva zdrobljen – ljudi koji se zavuku pod sto ili slično.

2) Životinje i mala djeca instinktivno zauzimaju fetalni (zgrčeni) položaj – to i vi trebate napraviti tokom potresa. Na taj način možete preživjeti i minimalizirati ozlijede jer zauzimate najmanju površinu. Legnite pored nekog objekta – ležaja, sofe, auta, bilo kojeg velikog objekta koji će se malo sabiti i ostaviti dovoljno prostora za sakrivanje.

3) Drvene zgrade su najsigurnije u slučaju zemljotresa jer je drvo fleksibilno i lagano se pomiče dok tlo podrhtava te pri urušavanju nastaju velike praznine za sakrivanje. Isto tako, drvo ima znatno manju masu od betona ili cigla – cigleni zidovi se lome na pojedine komade i uzrokuju više ozlijeda od betonskih koji se obično razlome u manje velikih i teških komada.

4) Ako ste u krevetu tokom potresa, siđite s njega te legnite na pod pokraj kreveta, u slučaju urušavanja plafona, ostati će dovoljno prostora za sakrivanje.

5) Ukoliko se potres dogodi kad niste u mogućnosti lako i brzo izaći iz zgrade, lezite na pod i skupite se u fetalni položaj pokraj nekog velikog objekta ili dijela namještaja.

6) Skoro svi koji stanu u okvir vrata poginu. Kako? Ako stojite u okviru vrata i on padne naprijed ili nazad, plafon pada na vas i zdrobi vas. Ako okvir klizne u stranu pod pritiskom, može vas raspoloviti. U oba slučaja, ginete!

7) Nikad ne idite ispod stepenica one imaju raznu “frekvenciju” (ljuljaju se odvojeno od zgrade) te se stalno sudaraju sa zidovima tokom potresa dok se ne uruše. Ljudi koji izađu na stepenište prije urušavanja bivaju unakaženi komadima ograde ili armaturom samih stepenica. Čak ako se zgrada i ne uruši, klonite se stepenica jer su sigurno uništene i mnoge popuste kad puno ljudi njima krene van zgrade. Uvijek ih treba pregledati stručnjak, čak ako se zgrada nije urušila.

 Stanite uz vanjske, nosive zidove ako možete – to je bolja pozicija jer time olakšavete spašavanje i izlaz iz zgrade.

9) Ljudi u vozilima bivaju zdrobljeni kad se na njih uruši ili zid ili sprat autoputa iznad (kao na Nimitz Freewayu u San Franciscu). Ljudi su ostali u vozilima i poginuli. Lako su mogli preživjeti da su izašli i legli pored vozila. Pokraj svakog vozila je bila praznina od barem 1 metar (veći auto – veći prostor), osim kod vozila na koja su se direktno urušili potporni stubovi.

10) Otkrio sam, ulazeći u urušene knjižare, urede novina i bilo gdje gdje je bilo puno papira da se on ne sabija. Velike slobodne površine su ostale pored velikih hrpa papira.

Širite ovo dalje i možda nekome spasite život…

Prirodne katastrofe se događaju u čitavom  svijeta i na svakom mjestu, budite spremni!

1996 smo snimili film koji pokazuje da su moje metode ispravne. Turska vlada i univerzitet u Istanbulu, su nam pomogli pri izradi ovog filma provodeći testove. Urušili smo školu i kuću s 20 lutaka – 10 ih se zavlačilo pod namještaj, a 10 u “trokut života”. Nakon umjetno izazvanog potresa smo upuzali u zgrade i sve snimili kamerom i dokazali da bi postotak preživljavanja kod one skupine koja se zavukla ispod namještaja bio 0%. Kod skupine koja je koristila moje metode, bila bi 100 %. Taj film je pušten na turskoj nacionalnoj TV, kao i u mnogim zemljama Evrope i USA, Kanade i Južne Amerike.

Šaljite dalje i spašavajte dragocjene živote!!!

Šire područje Banjaluke i dijela Hercegovine će pogoditi zemljotres samo se ne zna kad. Pokvari li se nuklearna centrala Krško u Sloveniji ni Japan nam neće biti daleko. Izlije li se Sava slijedi katastrofalna poplava, poslije koje će da hara žutica.

Ovo nije još jedno ko zna po redu proročanstvo o smaku svijeta, niti apokaliptični scenario za holivudski film, nego zvanično upozorenje koje su povodom prve planske konferencije za izradu dokumenta “Procjena ugroženosti RS od prirodnih i drugih nesreća” uputili predstavnici Republičke uprave civilne zaštite RS. Iako navedeni dokument još nije ni izrađen predstavnici civilne zaštite su već utvrdili najveće prijetnje i izazvali paniku među građanima.

Cilj procjene je kako su rekli da se “utvrde potencijalni rizici u RS i da se na naučnoj osnovi donesu preventivne mjere”. A pre nego što se to desilo, bacanjem u grah su utvrdili da nam ne ginu katastrofalni zemljotresi, poplave, požari i epidemije.

Najveće rizike sa katastrofalnim posledicama predstavljaju klizišta i atomske centrale, koje su od Srpske udaljene 110 i 115 kilometara vazdušnom linijom što znači kad bi njihovi akcidenti išli vazdušnim putem građani RS brzo bi bili ugroženi, jer u takvim slučajevima ni Japan nije daleko – rekao je Milomir Doder direktor Republičke uprave civilne zaštite.

Utvrđuju se rizici

Vlada RS donijela je 14. marta Rješenje o imenovanju radne grupe za izradu plana civilne zaštite, koju čini 41 ekspert. U dokumentu će biti predstavljeno šta može ugroziti ljude i materijana dobra, sa stastičkim podacima, vjerovatnoćom da li će se određena prirodna ili druga nesreća ponoviti, te kartama i dijagramima mogućih prirodnih i drugih nesreća.

Radovan Bratić, specijalista epidemiolog u Institutu za javno zdravstvo RS dodao je da zbog učestalih poplava “postoji opasnost od pojave crijevnih zaraznih bolesti poput žutice”. Učesnici konferencije su objasnili da su prognoze uglavnom radili na statističkim podacima o tome šta se dešavalo u poslednjih sto do čak 500 godina u RS, i na bazi tih podataka će biti utvrđeni rizici.

Obzirom da se navedeni podaci kako su nam rekli obrađuju, nejasno je kako već znaju šta nam prijeti. Uopštene prognoze mogu da daju laici, dok bi predstavnici Republičke uprave svoje prognoze, trebalo da baziraju na naučnim osnovama. Pri tome bi kao profesionalci trebalo da znaju da su oni poslednji koji bi trebalo da šire paniku. Kada smo ga upitali za komentar, Doder je rekao da im namjera nije bila da plaše ljude.

Nisam želio da zabrinjavam građane nego da ukažem na to da po uzoru na evropske zemlje utvrđujemo koje nepogode nam prijete, kako ih spriječiti kao i plan reagovanja u takvim situacijama – kazao je Doder.

On je podsjetio da bi oovaj dokument trebao da bude završen do kraja 2012, a rad na ostalim dokumentima Plana civilne zaštite do kraja naredne.

Prvi dan je na obali Save, uprkos kišovitom vremenu, kulinarske vještine oprobali su lovačka i robolovačka udruženja iz BiH i Hrvatske, a upriličene su i izložbe cvijeća, pčelinjih proizvoda, domaćih alkoholnih pića, izložba suvenira, etno radova, vožnje kočijama i smotre folklora.

Direktor Turističke organizacije Gradiška Veljko Jovanović rekao je da loše vrijeme nije umanjilo kvalitet manifestacije, te da su među posjetiocima najzastupljeniji mladi.

“Ovo je multikulturalna i multietnička manifestacija. Više desetina izlagača pokazuje kako se nekad preživljavalo, a kako se ta proizvodnja danas može usavršiti i dovesti do biznisa. Mi crpimo bogatstvo naših narodnih običaja”, rekao je Jovanović.

“Zdravofest 2012″ održava se povodom 24. aprila – Dana opštine Gradiška. Ova manifestacija završava se danas, zvaničnim proglašenjem pobjednika u svim oblastima.

Dvodnevni festival gastronomije i kulturne baštine je pod pokroviteljstvom Načelnika opštine i Ministarstva za trgovinu i turnizam u Vladi RS.

Наш вриједни члан Зоран Шврака, који се брине о магацину и паковању, припремио је и организовао превоз седам великих пакета: одјеће, обуће, постељине, ћебади, јоргана, посуђа и један телевизор.

Роба која је недавно послата већ је уручена породици Татић. Ово је само први дио помоћи у стварима, већ припремамо нову донацију које ћемо ускоро послати.

Предходно смо породици помогли неколико пута куповином хране и намерница, крмаче прасиље, материјал за сређивање поткровља и купатила.

Нећемо стати док овој храброј породици не обезбедимо нормалан услов за живот. До сада смо породицу помогли укупно са 3.311,00 KM.

Преносимо поздраве и велику захвалност на помоћи, у квалитетним стварима и одјећи, десеточлане породице Татић.